Nova Utopija

Piše: Igor Đorđević   N ema zaborava! Nema predaje! Ne smemo zaboraviti da su im R U K E  K R V A V E. A sve su učinili da bi nas naterali da zaboravimo. Pretili, prebijali, privodili, hapsili. Sve se svodilo na silu i laž. A lagali su preko mere. Neprekidno. I Ćacilend su izgradili. Skrovište za vojsku ološa, koje pale po potrebi da bi ponovo lagali. Prolazi godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu, pod kojom je unesrećeno njih 17. Na mestu ih je ubijeno 14, da bi potom od povreda preminulo još dvoje. Jedna osoba je doživotni invalid. Vlast je na to odgovorila podmuklim lažima. Lažima koje su gnojile mržnjom. A onda su se dogodili studenti. Pobunili su se. Podsetili sve nas da nam je preko potrebna solidarnost da bismo se suprotstavili hiljaduglavoj aždaji mafijaškog ždrela koja je proždrala zemlju u kojoj živimo. Podigli su studenti zastavu visoko i sasuli joj u lice:  D O S T A! Izneli su zahteve. Pokrenuli blokade. Krenuli putevima Srbije da nose glas. I da ...