Nova Utopija

Pirotski kej Piše: Igor Đorđević T išina nam okovala grad. Svili smo se u sebe, jer ne verujemo sebi. Plašimo se. Senke koje igraju po ćoškovima pojačavaju naš strah. Osvrćemo se oko sebe. Bojimo se da nas neko ne zaskoči iz mraka. Nepoverljivi smo. Ne verujemo nikom. Paranoje nas razjedaju. Odbijamo saradnju. Nesolidarni smo. I takvi smo lak plen za grabljivce.   A u našem ustrojstvu društva grabljivice su oni koji su već više decenija na vlasti. Samo su za sebe ostavili pravo da se bave politikom, da se oni javljaju u medijima i da jedini imaju reč. Onesposobili su dijalog u društvu. Niko nikoga ne sluša zbog njihovog bezobrazluka i njihove zluradosti kojom ispunjavaju i zagađuju javni prostor. Tamo gde je ubijeno javno mnjenje, gde su ljudi saterani u tišinu, nema dijaloga između nosilaca različitih vizija i onih koji različito misle. A iz dijaloga može se roditi promena. Iznošenjem stava može se steći sloboda. Tamo gde je sve postalo grč, zapravo caruje strah. S...

Spomen-bista Dragoljubu Jovanoviću u Pirotu                 Vitezovi okruglog stola      I spod praga palanačkog interesovanja prošla je vest o okruglom stolu koji je krajem prošlog meseca održan u Svečanoj sali Gradske uprave Pirot na temu „institucionalizacije lika i dela“ dr Dragoljuba Jovanovića u Pirotu. Ništa čudno za čaršiju koja drema pravedničkim snom. Sredina koja je usavršila vrlinu poslušnosti, u kojoj vlada intelektualna bonaca, palanačka bezvetrica i duhovna čamotinja, i gde je najbolje ćutati i krotko gledati poda se, da vam se pogled slučajno ne ukrsti sa sopstvenom bezizraznom refleksijom u izlogu. Sredina koja je „doktorirala“ na fenomenu „izdaje poluintelektualaca“, sklonih komemorativnim okruglim stolovima i obletnicama zaboravljenih istorijskih ličnosti.      Na pomenutom okruglom stolu, koliko sam mogao da vidim iz izveštaja lokalnih medija, besedeše sam „c...

Piše: Tomica Ćirić   Nova politička stvarnost       O dlukom studenata u blokadi da se vlastima ispostavi zajednički zahtev u vidu raspuštanja Narodne skupštine Srbije i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora ušlo se u novu, rekao bih i prelomnu fazu, studentskih i građanskih protesta. Pitanje institucionalnog raspleta ove krize nametalo se već duže vremena kao jedino racionalno, kao i studentsko prihvatanje izbora kao legitimnog političkog epiloga. I to uprkos problematici izbornog inženjeringa i opštem nepoverenju u političke stranke vlasti i opozicije.      Vlast i opozicija su dva dela istog medaljona. To je ujedno i bila prva simbolička „poruka“ studenata u blokadi. Oni su lice i naličje istog koruptivnog sistema koji uništava Srbiju poslednjih nekoliko decenija, kontinuuma političkog poretka koji je sa vlašću SNS-a doživeo svoj dekadentni vrhunac. Sada je napokon nastupio trenutak da se taj predstavnički sistem resetuje, a da se s...