Poslednja šansa za promene

Pirotski kej

Piše: Igor Đorđević

Tišina nam okovala grad.

Svili smo se u sebe, jer ne verujemo sebi. Plašimo se. Senke koje igraju po ćoškovima pojačavaju naš strah. Osvrćemo se oko sebe. Bojimo se da nas neko ne zaskoči iz mraka.

Nepoverljivi smo. Ne verujemo nikom. Paranoje nas razjedaju.

Odbijamo saradnju. Nesolidarni smo.

I takvi smo lak plen za grabljivce. 

A u našem ustrojstvu društva grabljivice su oni koji su već više decenija na vlasti. Samo su za sebe ostavili pravo da se bave politikom, da se oni javljaju u medijima i da jedini imaju reč. Onesposobili su dijalog u društvu. Niko nikoga ne sluša zbog njihovog bezobrazluka i njihove zluradosti kojom ispunjavaju i zagađuju javni prostor.

Tamo gde je ubijeno javno mnjenje, gde su ljudi saterani u tišinu, nema dijaloga između nosilaca različitih vizija i onih koji različito misle. A iz dijaloga može se roditi promena. Iznošenjem stava može se steći sloboda. Tamo gde je sve postalo grč, zapravo caruje strah. Strahom vlast nastavlja da produžava svoje trajanje.

Lako se strah širi kada se sarađuje sa kriminalnim strukturama, kada se javni novac koristi kao lična svojina i kada se siromašni drže u pokornosti sitnim mitom.

A čitav sistem, pri tom izgrađen na klijentelizmu i uhljebljenju u javni sektor, radi samo na svom održanju. Pri tom rastače i razjeda sve institucije i sisteme u jednoj državi. Ugrožen je opstanak društva na taj način. Nestajemo, jer pristajemo na sve. A nismo ni svesni nestanka. Kada se osvestimo, biće prekasno. 

Ali zato lako prihvatamo nametnute narative o prljavoj politici, o pojavi nekih anđeoskih i nebeskih bića koja će nas izvući iz brloga i kloake u kojima smo zaglavili. Ne smemo da se pogledamo u ogledalo da ne bismo videli naša istinska lica, ona lica monstruma koja izviruju i koja žele, kezeći se i ispuštajući nerazumljive krike, da se predstave nekome. Ali kako to mogu učiniti kada smo svojim odbacivanjem stvarnosti pretvoreni u gamad?

Da li sam preoštar u ovom zapisu?

Nisam. U to sam siguran.

Ovo je vapaj. Ovo je poziv. Da se trgnemo. Nemamo više vremena. Ne možemo se osloniti samo na decu kojoj ćemo izneti hranu i reći: Jedite deco i spasite nas!

Moramo se izvući iz svojih omraza, moramo shvatiti da postoji snaga i u nama. Snaga zajednice. Solidarnost. To je ona snažna reč prkosa. I snažna zajednička borba koja može zaljuljati i oboriti ovu vlast.

Koliko je samo prevara učinjeno. Koliko je samo kriminalnih radnji počinjeno. A mi smo slegnuli ramenima i rekli: Pa tako je bilo oduvek, i tako su radili svi.

Ne, nisu svi radili ovo što se dešava u poslednjih 13 godina. Ovo je izopačenje vlasti koje je nastavak zla iz 90-ih, ali imali smo nakon toga šansu koju smo stekli borbom. Izborili smo se, nakratko, za normalnost, a onda to izgubili. Opet našom krivicom. 

I sada, građanke i građani, ne smemo se kriti iza dece, moramo mi preuzeti svoj teret i svoj deo borbe. Moramo izaći na ulice i pokazati ovoj vlasti da je se ne bojimo i da smo spremni da se suočimo sa njom. Svakoga dana i u svakome trenutku. Nijedan drugi posao u ovim našim danima nije važan, osim oslobađanja našeg društva iz kandži beskrupuloznih.

Kriminal je uništio sudstvo i zdravstvo, kulturu i prosvetu, vaspitanje i mogućnost. Razoreno je sve da bi klika giliptera i njihovih podrepaša radila šta god želi. Da bi svojom obešću zatrovali u potpunosti svakodnevicu. Koprene i debele zavese koje su navukli i iza njih rade šta god žele, a na njima puštaju slike izmeštene i iščašene realnosti, njihov je lagodan zaklon. Sirotinja bleji u te slike i veruje u sve što čuje na TV i na mreži. Strašno je pranje mozgova ovde. To je zločin za koji će se teško moći voditi sudski postupak protiv odgovornih. Ipak, ima drugih načina na koji oni mogu odgovarati za zlodelo medijske manipulacije i višegodišnjeg hranjenja lažima i prividima masa. Da bi se do toga došlo, treba da se trgnu oni koji su pobegli u neutralnost i apatiju. Moraju se oni opredeliti. I doći kod onih koji su na trgovima i govore.

Trgovi su danas prostori slobode.

Trgova se ova vlast plaši. Na njima se govori.

Ulica se ova vlast plaši. Njima se hoda i šeta.

Vlast se oslanja danas na ološ, policiju i sudstvo. To im je odbrana.

Kriminal, privilegije i korupcija. Tri stuba ove vlasti.

Nasuprot njih moraju stati građanke i građani. Uz decu koja su pokazala koliko su hrabra. 

SKRŠITI STRAH! Opredeliti se. Osloboditi se zabluda.

Nema nam druge.

Ako sada to ne učinimo, prekriće nas večni mrak.