 |
| Lideri PPN-a, novembar 2023. |
Piše: Tomica Ćirić
Na samom početku ovog teksta, želim da kažem kako poštujem svakoga ko se u prošlosti borio protiv ove vlasti, kao i protiv svih društvenih i kulturnih normi palanke koja je ostala nepromenjena u svojoj višedecenijskoj inertnosti. Mogu da kažem da sam kao autor dugo vremena vodio borbu sa pozicije intelektualne manjine u gradu, dakle kao misleća individua koja preispituje lažne autoritete u našem društvu i da me stranačka politika nikada nije zanimala. Pre dve i po godine, uoči poslednjih lokalnih izbora, nema skoro nijedne političke stranke u Pirotu čiji me poverenik nije pitao da se učlanim i uđem u sferu lokalne politike. Naposletku, prihvatio sam da budem jedan od kandidata na listi odbornika opozicije grada Pirota, koja se prvi put posle dvadeset godina ujedinila i stvorila jedinstven politički front. Jedini uslov bio je da ostanem nestranačka ličnost i suštinski nezavisan u svom političkom delovanju. Nisam se ni danas zbog toga pokajao, iako sam posledično doživeo razočarenje okolnostima i ljudima koji su tada bili, bar deklarativno, glasnogovornici antirežimskih stavova. Obaška, za ove dve i po godine nisam uzeo ni dinara ni od jedne stranke niti sam zastupao uskostranačke interese bilo koje političke organizacije.
Kako je propao rokenrol
Krajnje je vreme da se ozbiljno progovori o stanju u lokalnoj opoziciji. S tim u vezi, moram da priznam kako sam nekoliko puta odlagao pisanje ovog teksta, uvek pokoleban mišlju da će se neka pozitivna promena desiti u načinu razmišljanja i delovanja nekolicine političkih stranaka opozicije na lokalu. Ali, kako je vreme odmicalo, jazovi su postajali sve dublji a dobar deo odbornika sa liste najveće opozicione koalicije u gradu prestao je da se zanima za pitanja politike. Ostali su samo lideri da pumpaju svoju sujetu i broje lajkove na mreži. Da apsurdnost situacije bude još veća, jedna manja grupa odbornika (članovi GG “Najbolje za Pirot”) odlučila je krajem prošle godine da se na poziv gradonačelnika vrati u skupštinske klupe. Da podsetim da je opozicija izašla iz gradske skupštine u februaru prošle godine, na inicijativu šefa odborničke grupe Darka Božića i uz saglasnost većine odbornika. O tome naravno postoji saopštenje i medijski nastup ispred zgrade Gradske uprave. I sve je to krasno što se tiče naknadne motivisanosti manjine odbornika za skupštinski rad, samo što taj dogovor nije postignut u skladu sa demokratskim odlučivanjem odborničke većine. Naime, većina odbornika Koalicije “Pirot protiv nasilja” izglasala je odluku protiv povratka, to jest glasala za potvrđivanje stava koalicije s početka godine o bojkotu rada skupštine do ispunjenja studentskih zahteva. Ko je ovim postupkom de facto razbio jedinstvo najveće opozicione grupe i za čiji račun, o tome neka svoj sud donesu građani Pirota. Da li se time želi reći da je studentsko-građanska borba propala i da ne treba više gubiti vreme na podršku studentskom pokretu? Zanimljivo da se povodom povratka dela odbornika, sem pisanog saopštenja Ekološkog ustanka nije javno oglasio ni sam šef OG, iako je o svemu tome bio konsultovan. Izgleda da prema takvom ponašanju političkih lidera na lokalu, principi i data reč u politici ne vrede ništa. Postoji samo oportunističko sravnjivanje ličnih i partijskih interesa prema tekućim okolnostima.
Ergo, da odmah na početku iznesem svoj ključni stav po pitanju rada lokalne opozicije, to jest Odborničke grupe “Pirot protiv nasilja” u postizbornom periodu. Ukratko, svi tzv. lideri te koalicije su pali na ispitu iz predmeta koji se zove: politička zrelost. Drugim rečima, svi su pokazali visok stepen političke nedoraslosti i ova infantilnost pokazuje suštinski problem samog opozicionog delovanja na lokalu, a to je okolnost da se prava politička borba vodi onda kada ste u opoziciji, naročito posle izbora. Tada morate da ojačavate svoje infrastrukturne, kadrovske i programske resurse, dok na vlasti pokazujete da li ste na visini postavljenih ciljeva. U opoziciji stičete svoj moralni kredibilitet, na vlasti ga gubite ukoliko ne radite u interesu građana, a ne obrnuto. U tome i jeste problem ove opozicije. Ona se iznutra posvađala i podelila unutrašnjim sukobima ne shvatajući da nijedan od tih lidera sam po sebi nije bitan, ukoliko se ozbiljno ne radi na terenu u neposrednoj komunikaciji sa građanima. Svi ti lideri imaju istu onu medijsku pozu iz kampanje. Drugim rečima, niko od njih nije politički evoluirao ili promenio nešto u svom političkom delovanju, naročito u svetlu studentskih i građanskih protesta tokom 2025. godine. Ruku na srce, kada imate ovakav autoritaran sistem koji je više od dvadeset godina sistematski uništavao javnu političku scenu, očekivati neki izvanredan kadrovski kvalitet u opoziciji zvuči pomalo utopistički. To, naravno, nije opravdanje za pasivnost i političku nedoslednost, ali jeste objašnjenje zašto nam je politika u kaljuzi.
Svrha ovog teksta nije da diskreditujem bilo koga, već da iznesem činjenice i izvučem zaključke. Na lokalnim izborima krajem 2023. ujedinjena opozicija pod nazivom “Pirot protiv nasilja” dobila je oko deset i po hiljada glasova, to jest okruglo dvadeset odborničkih mandata od ukupno 56 mesta u gradskoj skupštini. Već posle izbora desile su se turbulencije i unutrašnji potresi. Kupovina odborničkog mandata (iz redova NZP), koruptivne ponude i ucene vlasti (bilo bi pošteno od odbornika opozicije da javno kažu šta im je sve nuđeno od vlasti posle izbora), mikroliderski sukobi i javno targetiranje na mreži, po svoj prilici naručeno od strane vlasti, odlazak nosioca liste u inostranstvo zbog posla, praktično se kao šef odborničke grupe nije pojavio nijednom u skupštini posle konstituisanja, višemesečno natezanje oko učešća opozicije u skupštinskim komisijima, diletantski rad predstavnika opozicije u radnom telu za izradu novog Poslovnika o radu skupštine (nikad gori Poslovnik u istoriji lokalnog parlamentarizma), te razne druge nepodopštine. Tu je i antologijski izlazak jednog odbornika i pseudolidera iz PPN-a, sa čitanjem Pantelijinog testamenta sa skupštinske govornice. Njegov radni zadatak je očito bio inicijalno razbijanje jedinstva opozicije. Na kraju i snishodljiva podrška protestima u gradu, kada se većina odbornika turistički pojavljivala na protestima, a mali broj je iole učestvovao u aktivističkom delovanju Zbora građana Pirota, iako je bilo više pokušaja da se cela opozicija uključi u ovaj oblik protestnog aktivizma. Po mom mišljenju, upravo se na toj temi lokalna opozicija i podelila na dve kolone, jedna koja je ostala dosledna u svojoj aktivističkoj borbi i direktnoj podršci studentskom pokretu i druga, koja se salonski povukla i bavila se kancelarijskim tračevima i kafenisanjem po letnjim baštama. Opet je pojedincima bilo važnije da se lični i partijski interesi, a pre svega liderski status, očuva glancanjem i poliranjem lajkovima na mreži a ne ozbiljno političko delovanje. Sramotno je da za godinu dana nije bilo nijedne aktivnosti koalicije na terenu, niti konferencija za medije niti saopštenja, a još ponajmanje direktne akcije podrške studentskoj borbi. Ono što je par desetina aktivista Zbora građana Pirot uradilo i radi već godinu dana više je nego što je cela gradska opozicija zajedno uradila prethodnih nekoliko godina i to je poražavajuća činjenica. Lično sam kao odbornik ponudio u deset tačaka reformu rada odborničke grupe još pre devet meseci, od aktivističkog rada na terenu do medijskog angažovanja svih odbornika. Predlagao sam takođe u jeku protesta da opozicija održava svoje sednice skupštine na otvorenom, pošto izlazak iz parlamenta ne znači praktikovanje zanata heklanja miljea. Ništa od svega toga nije ostvareno.
Po svemu navedenom, ispada da se političke stranke i pokreti opozicije (čast izuzecima) aktiviraju samo mesec dana pred izbore, gde treba da odglume “opoziciju”, a nije isključeno da je zakulisna komunikacija sa obor-knezom, Vladanom Vasićem, uvek prisutna, te da se sitnim privilegijama i počastima, kupuje podrška nekih opozicionih delatnika. Da ne govorimo o tome da je jedan odbornik opozicije u skupštini glasao za usvajanje budžeta, drugi su se zapošljavali, treći dobijali subvencije od Gradske uprave, četvrti ćutali o svemu kao zaliveni, da se nikome ne zameraju. Ispada da se sada, posle dve i po godine, kada se približava konačan rasplet u vidu kraja SNS-a u Srbiji, aktiviraju svi “spavači” i svi resursi za opstanak lokalnog obor-kneza ili barem za njegovo bezbedno prizemljenje posle gubitka vlasti.
Kako izaći iz začaranog kruga vlasti i padobran-opozicije?
Najpre treba priznati greške učinjene u prošlosti. Prva i najveća zabluda kod stvaranja koalicije jeste mehaničko zbrajanje stranaka i lidera pod geslom ujedinjenja. Drugim rečima, koaliciono srastanje bez jasne programske i političke platforme i poklapanja u vrednostima. Kada nema te vrednosne komplementarnosti, stranke i grupe građana se obično svode na zadovoljavanje ličnog interesa a posle toga postaju nepotrebne ljušture koje se bacaju na đubre. Dakle, umesto pukog kvantitativnog ujedinjavanja, potrebno je vrednosno povezivanje pojedinaca i grupa, sa jasnom političkom i programskom orijentacijom. Moja teza jeste da mi i nemamo političke stranke na lokalu. Prvo, SNS nije stranka već fasada sistemske korupcije i klijentelizma. To je sam politički sistem koji glumi demokratičnost organizovanjem izbora na kojima se, po starom jednopartijskom principu, samo potvrđuje i lažira njegov legitimitet. Drugo, stranke opozicije su kadrovski prazne, monodrame jednočinke sa jednim prstom na broju telefona obor-kneza, drugim u vlastitom buđelaru. Takve stranke ne mogu da budu nosioci političkih promena jer sem lidera nemaju aktivno članstvo, programe i aktivnosti. Ceo politički život je, u stvari, jeftina lakrdijaška predstava sa kurtamurtaškim raspletom.
Dakle, druga stavka je upravo nova kadrovska inicijativa. Drugi veliki propust koalicije bila je loša selekcija ljudi za politički angažman. Biti kandidat za odbornika nije samo marketinška slika pred izbore. Takođe, da se lično pitam, odredio bih kao nužan uslov kod sastavljanja liste za odbornike nultu toleranciju na kadrove sadašnje ili bivše vlasti, naročito iz redova vladajućeg SNS-a, za koje mora da bude sprovedena temeljna lustracija. Dosta je više niskopreletača i političke reciklaže. I sama opozicija mora da bude kadrovski pročišćena, ukoliko želimo da stvorimo novu političku alternativu dostojnu ozbiljnih promena na lokalu.
Na stranu to što je čitav naš politički sistem u znaku medijske dominacije prenapumpanih lidera, te su sve stranke podjednako inficirane virusom autoritarnog ponašanja vođa stranaka. Jedna stranka – jedan lider, bez aktivnih članova. Broj tzv. prijatelja ili pratilaca na mreži zaista nije relevantan faktor ukoliko neko pretenduje da se ozbiljno bavi real-politikom a ne algoritimima društvenih mreža. Ako zaista želimo demokratizaciju u društvu, onda se i čitav politički život i javna komunikacija moraju menjati iz temelja, a za to su potrebni novi ljudi. I to ljudi koji su spremni da istupe u javnom prostoru, a ne tabloidni influenseri. Dosta je više i sakrivalice iza anonimnih i lažnih profila na mreži. Ili ste ljudi sa stavom ili ste kukavice poput SNS botova koji se kriju iza profila svog matičnog fakulteta na Pirotskom keju. Prosto i jednostavno. Naposletku, kako je i sam studentski pokret u međuvremenu postao nova relevantna politička snaga u društvu, bilo bi poželjno da iz njegove aktivističke baze stasaju lideri nove generacije političara na ovim prostorima. Nama su u svim gradovima potrebni odgovorni, stručni i hrabri građani koji bi celim svojim moralnim i intelektualnim integritetom promenili paradigmu bavljenja politikom. Ili će doći do nove kadrovske inicijative ili ćemo recilklirati aparatčike i bivše funkcionere sa predvidivim ishodom takve političke borbe. Lično, ne bih u budućnosti podržao takvu listu, ni sa pozicije vlastitog učešća u politici niti sa pozicije običnog glasača. S druge strane, predosećam da će sive eminencije (zamešatelji iz klozetske senke), bogoraditi na novim opozicionim kombinacijama, moguće i pod pritiskom svojih mentora ili političkih centrala iz Beograda.
Treći korak je ozbiljan politički program. Ne može se više ići na izbore sa par populističkih floskula o besplatnim udžbenicima i vrtićima, ma koliko to zvučalo lepo u javnosti. Ozbiljan program podrazumeva plan i prioritete političkog delovanja, kao i temeljnu reformu celokupnog javnog sektora u ingerencijama lokalne vlasti. Dakle, sveobuhvatna (upravljačka, kadrovska, programska i finansijska) revizija rada svih javnih preduzeća, javnih ustanova i javnih službi u gradu. Pustimo više tu autoviktimizaciju kroz glumljenje žrtve na mreži, zbrajanje ličnih zasluga i mesijanski kompleks. Potrebni su nam ozbiljni ljudi od integriteta koji će delati na osnovu jasno definisanog političkog programa. Dakle, ljudi na terenu a ne njihovi digitalni avatari ili botovski profili.
Novi politički dijalog
Kao što sam napomenuo na početku, svrha ove kolumne nije javni napad na bilo koga, ali nije ni kukumavčenje zbog stanja u lokalnoj opoziciji. Naprotiv. Na greškama iz prošlosti se uči. Jasno je da će se opet praviti jedinstvena lista političke opozicije, zarad referendumske atmosfere na izborima, ali kao što je istaknuto, ovog puta na vrednosnim principima i moralnim normama koje prepoznaje dosadašnja aktivistička borba. Sve to, naravno, uz podršku studenata. Dakle, najšira narodna (građanska) lista, bez stranačkih obeležja, liderskih sujeta, sa jasnim programom i novim ljudima.
Što se pak tiče kriterijuma za izbor stranaka i pojedinaca, najvažnije merilo jeste principijelnost u borbi. Drugim rečima, politička doslednost koja znači i poverenje građana i moralni kredibilitet. Drugi je koalicioni potencijal, to jest sposobnost tih stranaka da oko sebe okupljaju nove ljude i otvorenost za saradnju sa drugima, prema jasno definisanim ciljevima i principima.
Da rezimiram, pred Srbijom je veliki izazov, kao i pred Pirotom. Da li će ostati da tavori u blatu partokratije i klijentelizma, gde je svejedno da li vladaju Kurta ili Murta, ili će se sa novom političkom alternativom izboriti za temeljne promene u društvu. Izbor je savesti svake građanke i svakog građanina Pirota i Srbije.
Коментари
Постави коментар