 |
| ZGP |
Svedoci smo smehotresnog spektakla predstavnika ove odlazeće vlasti u aktu funkcionerskog hodobeščašća po Srbiji. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je podatak o čak 160 poseta visokih državnih funkcionera od aprila do sredine avgusta, kojima je upriličeno 90 sabora, muzičko-vašarskih posela i "narodnih" gozbi pod šatorima širom Srbije. O jednoj takvoj pisao sam i u svojoj prethodnoj kolumni s početka leta. Neko je predsednika ove zemlje uporedio sa srednjovekovnim suverenom koji silazi međ' narod i u maniru "deus ex machina" razrešava čvorišta životnih zapleta tzv. običnih ljudi. Drugi ga još slikovitije opisuju kao olinjalu mečku Božanu koju vodaju po Srbiji razni kmetovi i opštinski uhlebi. Treći kao cirkusku atrakciju koja je izgubila svu draž očaravanja publike te se i palančani sprdaju sve učestalijim lascivnim upadicama (vole da ga verbalno čapnu i drpnu dok je na sokaku "jednak" s njima).
Komunikacija sa svetinom mešavina je šibicarske ohlokratije, klovnovske sprdalice sa zdravim razumom i partijsko-patriotskog učmarivanja pučanstva sa vladaocem. To je ujedno i ogoljavanje sve socijalne i duhovne bede ovog naroda, onih koji će zarad sitnošićardžijske računice prodati i oca i majku, one gospođe koja će propustiti kontrolu kod lekara zbog mitinga, onog gospodina sa izjavom o javnom samospaljivanju ili onog skakutavog dekice koji će kleknuti da poljubi ruku suverenu. Svakog dana smo se nagledali ovakvih prizora rasejanih po mreži i potpuno je svejedno gde prestaje spontanost naturščika a gde počinje glumčeva transformacija u ovako jeftino režiranoj stvarnosti koju je jedan naš proslavljeni reditelj odavno žanrovski izjednačio sa pornografijom.
Zaista, ovakvo silovanje naroda nije viđeno još od vremena nacista, čak su oni voleli životinje dok ovi naši ne zarezuju ni kuče ni mačku. Nije džaba naš Oskar bez smisla za crni humor dok se iza njegovih leđa puši smradna zagoretina spržene zemlje Deliblatske peščare, tog simbola naprednjačke Srbije u poslednjih petnaest godina autokratske vlasti. Sa sve zabagrelim vatrogascima koji ćutke žvaću sendvič sa ribom i gorko se osmehuju kafanskom obračunu Ivice (zvučnog) Tobdžije i Ace Furundžije. Spor je tobož oko aktivacije mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Obojica ljuti evropejci, sa jakim argumentima, jedan "stambeni" radikal iz opožarenih devedesetih, drugi podmudica, baćuško socijalista.
I sve ovo oko izbora koji još nisu pošteno ni raspisani. Sve to zbog prokletih izbora! Još će i svom narodu suveren mučki pokloniti celu milijardu evra iz budžeta Srbije, sitno iseckanu na po 50 evrića svakom punoletnom gradžaninu uoči izbora... Pa još kad kapne dodatak penziji ko kašika džema od kajsija na vruću galetu. Šta je to jedno milionče?, čudio se nekad Miloševićev porodični kapitalista Bogoljub Karić, povratnik u politiku. Šta je to jedna milijarda?, čudi se danas postmoderni bata Andrej, oklevetani slavljenik...
I tako, malo po malo, dođosmo i do aktera na izborima. Dve su liste, dva takmaca. Sa ili bez opozicionih kolona za glodanje cenzusa pod izbornom trpezom. Dakle, aktuelna vlast, režim kralja Aleksandra iz Čipuljića, kralja svih pajaca i studentsko-građanska lista. Namerno dodajem i epitet – građanska. Sve ovo vreme borbe na ulici oko studentskog pokreta postoji širok prsten građanskog aktivizma. To je ujedno i bedem odbrane preostalog prostora slobode od ovog pijano pomahnitalog raspi-režima. Ovo je zajednička borba onog dela građanstva koji nije moralno kapitulirao pred ćacizmom naprednjačke malograđanštine.
Danas, posle godinu i po dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu, godinu i po dana od početka protesta u Srbiji koji su započeli najmlađi akademci i budućnost Srbije, mislim da je slika naše političke stvarnosti kristalno čista. Kao i profil našeg budućeg izbora.
Ili si za borbu protiv nadolazeće diktature straha, milostinje i batine. Ili si za početak promena.
Srbija ili mafija!
Studenti, seljaci i građani Srbije, svi zajedno pobeđujemo diktaturu!
Коментари
Постави коментар