Studenti pobeđuju!

Foto: ZGP

 

Referendum za i protiv režima

Još mesec dana je do izbora. Atmosfera je već sada dosegla nivo društvene polarizacije u kojoj je studentska kampanja sa svojim gerilskim pristupom i pozitivnom energijom zasenila uniformnu obezličenost čadora vladajuće svite. Zaista, onaj ko je osmislio ovaj otužni koncept markacije studentskih skupova jeftinim oponašanjem od strane lokalnih funkcionera zaslužuje zdušnu pohvalu. Videti recimo našeg obor-kneza i gomilu direktora javnih preduzeća kako se tiskaju pred praznim štandovima, da bi posle nepuna dva sata kamenjarskog cupkanja, ukiseljenih faca sklopili svoje vejnike i pobegli u mrak, prizor koji je ne samo merak za moju dušu nego je i fenomenološki razotkrio kako su se svi oni uprpali od gubitka vlasti. Bez svog političkog sidra u Beogradu, ovi lokalni šerifi od slame će ostati sami na vetrometini, taman za političku potpalu, to jest za apsanu i krivične procese.

Drugi važan pokazatelj jeste i atmosfera sa prikupljanja podrške izbornim listama. Koliko je meni poznato, nikada se u Pirotu u novijoj istoriji nije toliko čekalo za potpis jednoj parlamentarnoj ili lokalnoj izbornoj listi. Čak i broj overenih potpisa to potvrđuje. S druge strane, jasno je da su se ovi potpisi ili izjave podrške izbornim listama kad je reč o vladajućem režimu i njima bliskim satelitima, prikupljali u kancelarijama opštinskih i gradskih uprava uz očiglednu zloupotrebu javnih službi, netransparentnost i pritiske na zaposlene u javnom sektoru. Dakle, čak i u neravnopravnim uslovima podrška studentskoj listi u svim gradovima i opštinama širom Srbije, uz višečasovno čekanje u redovima i gotovo karnevalsku atmosferu, pokazuje da se nešto ozbiljno prelomilo u kolektivnoj svesti društva.

Dakle, izbori će po svom duhu i političkoj suštini biti referendum. O tome ne odlučuje ni broj izbornih lista niti poslovično kenjkava opozicija. Politička opozicija je sve vreme, u situaciji protestne i medijske klackalice, imala samo jedan izbor. Ili da podrži studente, što su neke odgovornije političke stranke i učinile, sa dužim ili kraćim premišljanjem, ili da se ujedini za iole ozbiljniji nastup na izborima. Ovako usitnjeni, mahom bezidejni i u referendumskom rascepu, teško da će preskočiti ono što prost narod zove cenzus. Takođe i na ideološkom planu, ne vidim da je Đilasova desetkovana lista esencijalno evropskija od Studentske liste niti da su "autentični" dovoljno autentični na političkoj desnici koja je godinama u sistemskom nokdaunu, da svi skupa mogu da igraju značajniju ulogu na predstojećim izborima. O ostalim pak prilepcima ovog političkog sistema koji svoju listu prave u ambasadama drugih zemalja i koji se igraju "ćoravih baka" po stranačkim predsedništvima, ne treba arčiti plajvaz. 

Jednom sam napisao s početka prošle godine, iako sam tada razmišljao pod utiskom euforije sa protesta previše utopistički, kako će nova studentska pobuna dovesti do svojevrsne katarze na političkoj sceni Srbije. Danas sam i više nego siguran da će se ovo pročišćenje desiti sa pobedom Studentske liste i da će ono obuhvatiti ne samo postojeću vlast nego i dobar deo opozicione scene, koja nominalno zbraja previše marginalnih stranaka a suštinski je ništa drugo do koruptivna "ping-pong" poskočica sistema.    

Studentska lista i program

S druge strane, predstavljen je i sastav Studentske liste. Ono što je najvažnije jeste da okosnicu ove liste čini struka. Očekivano je da se na listi nađu profesori, doktori nauka, akademici, ugledne javne ličnosti iz sveta kulture i sporta. Upoređivati jednog akademika Radomira Saičića sa rijaliti klaunom Marjanom Rističevićem u sakou, glumca Tihomira Stanića sa sapuničastom primadonom Lidijom Vukićević (Lečić nije dostojan upoređenja iz moralnih razloga), jednog ekološkog aktiviste Zlatka Kokanovića sa studentom koji želi da uči ili Jovu Bakića sa Šešeljem juniorom, zaista je moguće samo radi komparativne parodije. 

U suštini, Studentska lista je lepo skrojena, taman toliko da nema ideološke antagonizacije sa onim delom javnosti koji se godinu dana gložio oko statusa profesora Lompara. Da tražim sada dlaku na jajetu u situaciji kada nam preti kolektivna propast, naravno da ne želim. I divim se svim onim analitičarima na mreži koji se bave sholastikom o broju anđela na vrhu igle u pogledu prisutnih ili odsutnih poslaničkih kandidata. Nije sporno, mogli su tu da budu i neki drugi kandidati, ali to je sada potpuno nebitno. Čak i da lista deluje politički obezbojeno, poenta jeste u tome da se okupi dovoljan broj stručnih i kredibilnih ljudi koji će biti odgovorni na svojim pozicijama buduće vlasti i koji, nadamo se, neće zloupotrebiti svoje mesto na listi zarad političke samopromocije.

Na drugom mestu je plan i program Studentske liste. Ono što sam mogao da pročitam u medijskim izveštajima i sažetku na mreži, ukratko, po fokusnim tačkama i političkim prioritetima, jeste upravo ono što većinska javnost Srbije očekuje od jedne političke opcije koja se bori za institucionalne promene. Formiranje Specijalne tužilačke policije, lustracija javnih funkcionera i Zakon o poreklu imovine, revizija državnih projekata i transparentnost javnih nabavki, sloboda medija, departizacija i stručno zapošljavanje, podrška domaćim preduzetnicima i poljoprivrednicima, ukidanje monopola uvozničkog lobija i mnoge druge tačke programa čini se da pogađaju samu suštinu problema sa kojima se naše društvo suočava u ovom kritičnom trenutku. Tu se takođe i promene koje predstoje u svim ostalim segmentima našeg društva i sistemu javne uprave. Nama sa pobedom Studentske liste tek predstoji dugoročan proces dubinskih promena u našem društvu.

Sve u svemu, mislim da smo konačno posle dugo vremena dobili najbolju političku alternativu ovom režimu i buduću vladu koja će biti dostojna svih antikoruptivnih i reformatorskih izazova koji je u budućnosti očekuju.

S tim uverenjem i nadom koja se temelji na borbenom optimizmu poželeo bih svima, studentima i aktivistima na terenu, uspešnu i pobedničku kampanju u narednih mesec dana.

Studenti pobeđuju!