 |
| Foto: MĐ |
Piše: Tomica Ćirić
Svrha ovog osvrta jeste da ukaže na neke od osnovnih problema sa kojima se naša lokalna zajednica suočava. Jer ne treba smetnuti s uma veoma važnu činjenicu da se ova borba ne završava samo padom Srpske napredne stranke na republičkim izborima. Drugim rečima, potrebna je kompletna demontaža sistema vlasti koja je svoje najdublje društvene korene pustila u manjim gradovima u kojima se vlast kao u Pirotu nije promenila više od dve decenije. Tim pre što je lokalna vlast kroz organizaciju kontraskupova u predizbornoj kampanji samo potvrdila duboku isprepletanost sa kriminalnim krugovima. Zato je naša obaveza i odgovornost da stalno imamo u vidu šta je krajnji cilj ove borbe a to su korenite političke i društvene promene u čitavoj Srbiji, to jest ne dozvoliti raznim političkim konvertitima da preveslaju na drugu stranu bez lustracije, ispitivanja porekla imovine i utvrđivanja krivično-pravne odgovornosti za sve koruptivne radnje i finansijske malverzacije u prošlosti.
Pirot, grad koji nestaje
Pirot je grad koji se gasi. Za dvadeset i tri godine vlasti aktuelnog gradonačelnika, grad je izgubio oko petnaest hiljada stanovnika ili oko jedne trećine svojih žitelja. Razlozi su negativan prirodni priraštaj i ekonomska emigracija, kao i klijentelistički partokratizam vlasti. Politička podobnost je pored diplome, neretko i mimo nje, jedini uslov za zaposlenje u javnom sektoru, uz slepu poslušnost vlasti. Pojave poput mobinga i ucenjivanja za sigurne glasove na izborima ili učešće na mitinzima podrške vlasti, postali su redovna pojava u javnom sektoru.
U Pirotu se iz godine u godinu povećava realan broj nezaposlenih lica, samim tim i broj korisnika usluga socijalne pomoći, iako vlast preko fiktivnih statistika prikazuje obrnute trendove. Porast mortaliteta i pad nataliteta, kao i odjavljivanje sa evidencije rada i odlasci iz grada trbuhom za kruhom, predstavljaju se kao uspešan pokazatelj ekonomskog rasta i razvoja. Prosečna starost stanovnika u gradu je oko 47 godina, što je više od republičkog proseka. Sa ovakvim tendencijama, prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, grad Pirot će do 2050. godine ostati bez polovine svojih žitelja i sa tim demografskim trendom vratiće se na nivo devetnaestovekovne palanke. Ako ove činjenice nisu “crveni alarm” za promenu kursa javne politike i ozbiljne promene u društvu, Piroćanci će biološki nestati, zajedno sa svojim identitetom i tradicijom.
Borba protiv korupcije
Čitav javni sektor predstavlja konglomerat problema sa kojima će se suočiti svaka buduća vlast koja se zalaže za promene. Zaštita javnog interesa podrazumeva temeljno preispitivanje dosadašnjeg načina rada svih javnih službi, preduzeća i ustanova pod ingerencijom lokalne vlasti.
Kontrola javnih finansija i transparentnost rada mora da bude osnovni postulat funkcionisanja lokalne samouprave. Umesto toga, godinama smo svedoci nameštenih tendera, monopolizacije privatnih finansijskih interesa i sprege javnih funkcionera i kriminalaca. Njihovo zajedničko pojavljivanje u javnosti odavno nije nikakva tajna. Lustracija kao buduća sistemska mera podrazumeva odstranjivanje iz javnog i društvenog života svih kompromitovanih pojedinaca iz redova sadašnje vlasti, zajedno sa ispitivanjem porekla imovine političara stečene tokom trajanja funkcionerskog mandata. Jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije je i donošenje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP-a), tela koje bi sačinjavali pojedinci izvan izvršne vlasti i koje bi se bavilo primenom antikorupcijskih mera i nadzorom nad posledicama njihovog izvršenja.
Borba protiv korupcije, kao i dekriminalizacija javne politike, mora biti sistemska, beskompromisna i institucionalno transparentna, ali pre svega mora biti ukorenjena u vrednosnim principima nove političke prakse. Ako se promoviše princip stručnosti, to podrazumeva kadrovsku reviziju svih rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Dakle, zatečeno stanje u javnom sektoru mora biti predmet ozbiljne upravljačke, finansijske, kadrovske i programske revizije, koja bi omogućila stabilan ambijent za sve buduće institucionalne promene.
Svako javno preduzeće, služba ili ustanova je problem za sebe i treba im pristupiti zasebno, počev od promene rukovodećeg kadra, preko profesionalizacije i depolitizacije, do sistematske finansijske i programske revizije. Osnovni ciljevi u zaštiti javnog interesa su efikasnost njihovog rada, transparentnost, antikorupcija, građanska participativnost i javna kontrola. Svaka nova mera u radu bilo kog dela javnog sektora mora biti obrazložena ekonomskim, strukturalnim i socijalnim razlozima, a ne rezultat samovolje ili lošeg budžetskog planiranja lokalne vlasti. Politika po definiciji jeste kompromis između interesa različitih društvenih grupa, ali ako postoji odgovorna, transparentna i demokratski smenjiva vlast, svaki kompromis će biti u funkciji opšteg interesa zajednice.
Kako žive Piroćanci?
Pirot odavno više nije grad otvorenih ekonomskih mogućnosti. Perspektive za stabilan posao u gradu su skučene: dve gumarske fabrike i javni sektor koji je apsolutno pod kontrolom partije na vlasti. Za sve to vreme nije doveden niti jedan ozbiljan investitor koji bi na ekonomskom i socijalnom planu razbio učmalost lokalne sredine. Čini se da je strateški plan ove vlasti već dve decenije i po da se održava monopol samo jednog ozbiljnijeg privrednog subjekta, fabrike “Tigar Tyres”, očito zbog nekonkurentne i jeftine radne snage i apsolutne dominacije na tržištu rada. Druga fabrika po veličini i značaju u gradu, “Tigar AD”, odavno je primer zakamufliranog partijskog preduzeća sa koruptivnim repovima u sistemu vlasti, zbog čega nijedna uspešna tržišna privatizacija godinama unazad nije moguća.
Industrijski park “Slobodne zone Pirot” tipičan je primer kako privreda funkcioniše u uslovima partokratije, sistemske korupcije i finansijskog kriminala. Većina privatnog preduzetništva u vidu malih i srednjih preduzeće takođe je zavisna od socijalnog, ekonomskog i političkog (koruptivnog) ambijenta. Takođe, svi vidovi subvencionisanja malih preduzeća u gradu koji su se vodili po principu burazerske trgovine ili klijentelizma moraju biti predmet ozbiljne finansijske revizije. Svaki vid budžetske aktivnosti koji idu u pravcu ulaganja u sektor zaposlenja, subvencionisanja ili stvaranja povoljnog investicionog ambijenta, mora biti transparentan, strogo kontrolisan i sa sistematskim nadzorom nad efektima aktivne politike zapošljavanja.
Pirot kao grad ima potencijala u razvoju seoskog turizma na Staroj planini, u malim i srednjim preduzećima i podsticaju individualnog preduzetništva. Poznato je kako je Pirot u prošlosti bio centar prerađivačke industrije mlečnih proizvoda, kože, vune, drveta, a pre svega regionalno i međunarodno poznate industrije odeće. Danas je, u uslovima posletranzicijske klime, kada je većina nekadašnjih firmi ekonomski sahranjena, fokus ipak na drugim granama privrede, između ostalog i na razvoju IT sektora i podsticajnim merama za domaće preduzetnike i proizvođače. Tu je takođe i važna sistemska reforma ka upravnoj i finansijskoj decentralizaciji Srbije, kao i ekonomska perspektiva Pirota u ambijentu prekogranične saradnje u ovom delu Balkanu.
Postoje li slobodni mediji?
Sloboda medija jedan je od stubova demokratije u svakom slobodnom društvu. I obrnuto, svi autoritarni režimi pokušavaju da kontrolišu medijsku scenu i uguše slobodu medija i kritičko mišljenje. Ni lokalna gradska vlast tu nije nikakav izuzetak. Javni konkurs za sufinansiranje medija iz budžeta, u cilju zaštite javnog interesa u oblasti medijskog informisanja, doživeo je fijasko. Iako je zamišljen kao vid finansijske pomoći medijima u svrhu njihovog opstanka na tržištu i smanjenja uticaja vlasti na uređivačku politiku, dešava se upravo suprotno. Konkurs se koristi kao ucenjivačka poluga od strane vlasti za nagrađivanje podobnih a kažnjavanje nepoćudnih medijskih kuća i to delimičnim ili potpunim prekidom finansiranja, na osnovu odluke opskurne komisije.
Jasno je da sa promenom vlasti na lokalu, treba ovom pitanju pristupiti temeljno i bez predrasuda, isključivo na osnovu kriterijuma profesionalizma, objektivnosti i poštovanja etičkog kodeksa novinarstva. Drugim rečima, prestati sa finansiranjem propagandnih glasila i fiktivnih portala, kao i televizija iz drugih gradova i raznih opskurnih paramedijskih produkcija. Tako bi se kumulativno uštedelo bar pola novca sa konkursa u ukupnom godišnjem iznosu od 42 miliona dinara (350 hiljada evra), koji se sada baca u bunar. Naposletku, izvršiti temeljnu depolitizaciju javnog medijskog prostora i medije otvoriti za dijalog i pluralizam mišljenja a težiti vrednostima tolerancije, solidarnosti i uvažavanja različitosti na svim poljima. Bez slobode medija i slobodnog izražavanja u javnom prostoru nema ni suštinskog razvoja slobodnog društva niti demokratske kontrole institucija vlasti. Za takvu medijsku scenu se vredi izboriti sa promenom lokalne vlasti.
Ekološke pretnje
Ekološka borba u Pirotu iznedrila je jedan od najsnažnijih aktivističkih pokreta u regionu, koji se s uspehom izborio za očuvanje reka na Staroj planini protiv izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana. Drugi veliki problem u kome je ekološki aktivizam iskazao spremnost na borbu jeste pretnja od štetnog rudarenja na prostoru Pirota i okoline. Buduća lokalna vlast moraće i u formi pravno obavezujućih deklaracija da se obaveže da nijednim svojim postupkom ili izdavanjem dozvola neće ugroziti ekološke standarde i zaštitu životne sredine. Ovo poslednje se naročito odnosi na sve najave mogućeg štetnog rudarenja na području Pirota i okoline, kao i preispitivanje svih dozvola koje je Gradska uprava izdavala u prošlosti u svrhu geoloških istraživanja.
Takođe, postavljamo pitanje javnosti i šta se desilo sa najavom izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu i zašto se projekat nije do kraja realizovao? Poseban problem sa hidrologijom samog grada Pirota jeste i status reke Nišave, jednog od simbola grada koji u letnjim mesecima Piroćancima predstavlja mesto za rekreaciju i pecanje. Tu se pre svega misli na neodgovorno ponašanje Hidrocentrale Pirot, koja svojim nekontrolisanim ispuštanjem vode iz Zavojskog jezera, reku Nišavu srozava na nivo protočnog kanala, ugrožavajući bezbednost građana i remeteći ekosistem reke.
Takođe i problem zagađenosti vazduha, koji se pojavljuje naročito u zimskom periodu. Kancerogen uticaj PM 10 i PM 2.5 čestica, koje najviše nastaju u gradskim uslovima tokom zime, kao posledica sagorevanja grejnih materija, problem je koji pogađa sve slojeve stanovništva i tiče se kvaliteta javnog zdravlja. Za to je potreban sistematski pristup koji bi podrazumevao registraciju svih individualnih ložišta, subvencionisanje zamene energenata, energetsku sanaciju objekata, čišćenje dimnjaka i razne druge mere za preventivno smanjenje zagađenja vazduha u gradu. U tu svrhu treba proveravati i udeo industrijskog zagađenja u ukupnoj kontaminaciji i primeniti sve mere kaznene politike prema potencijalnim zagađivačima vazduha i životne sredine, bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili privredne organizacije, fizička ili pravna lica.
Socijalno i ekološki odgovorna vlast podrazumeva bezuslovnu zaštitu prirodnih i javnih dobara, objektivno informisanje o svim temama važnim za životnu sredinu, kao i učešće javnosti u donošenju svih važnih odluka koji se tiču ekološke budućnosti našeg kraja.
Obrazovanje slobodnih građana i kultura otpora
Činjenica je da su protesti u Srbiji potekli iz akademske sredine, te da su studenti i deo njihovih profesora poneli najveći teret pobune protiv autoritarne vlasti. Na Studentskoj listi se nalazi blizu polovine kadrova iz akademske zajednice, sve skupa oko 160 doktora nauka. Utoliko je važnije čuvati i unapređivati sve obrazovne institucije i preispitati odnos zvanične politike prema prosveti. Iako se obrazovna politika vodi preko resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, jasno je da su i na lokalnom nivou promene neophodne u svakoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi u gradu.
Fenomen tzv. “jogurtizacije” prosvete, u kome su nestručni pojedinci iz gradske uprave zapošljavali svoje partijske kadrove i time skupljali sigurne glasove za izbore, neretko uz ucene i mobing, nažalost, obeležio je protekle dve decenije u radu lokalne prosvete. Negativna selekcija nastavnog kadra, partijski izbor direktora svih ustanova predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, partijski dirigovana uloga školskih odbora i zanemarivanje uloge saveta roditelja – sve ove pojave skupa ukazuju na neophodnost nove politike odnosa prema prosveti.
Prosveta je jedan od osnovnih stubova društva. Ali, bez obzira na to, ugled prosvete je sistematski urušavan, pre svega od strane same države. U medijima se prosveta pominje jedino u kontekstu raspusta i povećanja plate, iako je smešno i beznačajno, tako da se stiče opšti utisak o prosvetnim radnicima kao o neradnicima sa visokim primanjima. Višestruki su i duboki problemi u prosveti. Počev od male, gotovo nikakve autonomije škola i nastavnika, neučestvovanja nastavnika u formiranju obrazovnih programa, velikog broja zaposlenih na određeno vreme, ogromne i zahtevne administracije, pa sve do funkcionalne nepismenosti učenika, što je kontradiktorno sa sve većim brojem odličnih učenika i vukovaca.
Odgovornost prosvetara je ogromna, jer obrazuju čitave generacije a nalaze se u podređenom položaju. Ključni problemi u prosveti mogu se i moraju sistemski rešavati, na nivou same države. Međutim, postoje načini da se i na lokalnom nivou ublaži ovo nimalo dobro stanje u prosveti.
Kultura sa obrazovanjem je temelj demokratskog društva. I ovde je potrebna sistemska departizacija i profesionalizacija svih ustanova kulture, od upravljačkog kadra, upravnih i nadzornih odbora, do strukture zaposlenih i kvaliteta programskog delovanja. Danas imamo grotesknu pojavu u kulturi da su svi direktori javnih ustanova kulture nestručni za posao koji obavljaju, do te mere da fizioterapeut obnaša funkciju upravnika Muzeja Ponišavlja kao značajne regionalne ustanove kulture. Takođe je godinama prisutno zapošljavanje nestručnog partijskog kadra, slično javnim preduzećima, što je degradiralo opšti kvalitet u radu svih kulturnih ustanova. Mnogi partijski kadrovi u javnim ustanovama svojom jalovošću i nestručnošću samo opterećuju budžet, bez ikakvog doprinosa efektivnom radu.
Razumevanja kulture kao finansijskog troška koji se na kraju svodi na ustaljene rituale zajednice, reprezentaciju i medijsku samopromociju upravnika, odavno je obrazovaniju i mlađu populaciju odvojilo od većine kulturnih sadržaja gradskih ustanova kulture. Promovisanje koncepta konzervativnog etnotradicionalizma, bez osavremenjivanja i prevrednovanja istog kulturnog obrasca, nešto je što je i sam grad Pirot srozalo na nivo trećerazrednih, geografski i kulturno skrajnutih varošica, u kojima se godinama ne dešava ništa značajno, dok rituali zajednice vremenom postaju ustaljeno sredstvo političke indoktrinacije u funkciji opšte zatucanosti.
Da bi se kalup kulturne učmalosti razbio, Pirotu je neophodna promena same paradigme kulturne politike na lokalu. Bez ozbiljnog, institucionalno i programski definisanog Omladinskog centra, Pirot nije više grad mladih i kreativnih građana. Bez nagoveštaja nekog ozbiljnijeg festivala (pozorišnog, muzičkog, književnog, filmskog), što sve naravno zavisi od finansijskih mogućnosti budžeta grada, Pirot će zauvek ostati obična palanka, to jest na kulturološkom planu – ni selo ni grad.
Za promene u kulturi i društvu se treba izboriti profesionalizacijom, inovativnošću, afirmacijom slobodnog i nekonvencionalnog stvaralaštva. Nova buduća vlast u Pirotu moraće imati novu kulturnu politiku, usklađenu sa opštim težnjama političkih reformi i modernizacije društva.
Na kraju ovog osvrta želim da pozovem sve slobodoumne građanke i građane Pirot da na predstojećim parlamentarnim izborima daju svoj glas Studentskoj listi, jer će to biti osnovni preduslov da se u perspektivi budućih lokalnih izbora promeni i pejzaž lokalne politike u našem gradu.
Коментари
Постави коментар