 |
| Foto: ZGP |
Da mi je neko još sredinom devedestih predskazao, u maniru Džonija Štulića, kako ćemo u narednih četrdeset godina da slušamo blejanje ovaca, drugim rečima da će na vlasti u Srbiji biti isti oni koji su nam već jednom osakatili društvo - pomislio bih u ono vreme kao gimnazijalac da je posredi nadrealno bulažnjenje. I zaista, sagledavajući sav perceptivni teatar apsurda naše stvarnosti, teško je oteti se utisku kako je ovu predstavu režirao neko ko jeftino plagira isti politički scenario iz 90-ih. Kao da je vojvoda od Udbe usnio svoj radikalski sanak na klupici kraj Zemunskog keja u kome iskrsavaju roviti prizori aktuelne srbokalipse: predsednik Toma grobar i Aca Srbin, sa utorovljenim Ćacilendom kao poslednjom linijom odbrane, zvučnim topovima i letećim taksijima, epikurejski mudrom Vesnom Zmijanac i snežnom kraljicom Anom Bekutom... Verujem da bi vojvodi tada, koga je uhvalila predvečernja dremka, krenula balica niz usta od sablažnjujuće projekcije ovih futurističkih slika, te bi posle trzanja i naglog buđenja zamljackao kao tek podojeno odojče.
Izborno brčkanje ili zašto jul nije kul
Očigledno je da se kao društvo nalazimo u stanju produžene agonije. Godinu i po dana političke nestabilnosti i tri decenije društvene krize doveli su do toga da je pritisak izbornog raspleta na najvišoj tački. Sve medijske akrobacije, koje ovih nedelja i meseci izvode predstavnici vlasti, ne mogu da ublaže ovu tenziju. Naprotiv, čini se da vlast pokušava da dodatno unervozi svoje oponente turirajući izbornu mašinu, malo i na gurku, te pripremajući teren za moguće raspisivanje izbora u julu. Da li će do toga i zaista doći, ostaje nejasno. Studenti su trenutno aktivni u svojim kampanjama animirajući građane kroz lepljenje nalepnica. Stikeri predstavljaju gerilski oblik vizuelnog marketinga u javnom prostoru. Tu su i akcije prema seoskim sredinama, u sklopu aktivne kampanje “Student u svakom selu”. Mreže su usijane od poruka podrške studentima i pozitivnog motivacijskog naboja u sloganu: Studenti pobeđuju! Ipak ostaje ključno pitanje da visi u vazduhu da li su studenti zaista spremni za učešće na opštim izborima usred leta, u atmosferi godišnjih odmora i ispitnih rokova?
S druge strane, vlast kreće u svoju klasičnu štandovsku kampanju po gradovima i najavljuje masovne skupove podrške vođi za kraj juna. Za to vreme Vođa i dalje organizuje sastanke sa predstavnicima raznih političkih organizacija. U goste mu dolaze sindikalista Veselinović, tajkun Karić i ostali beznačajni lideri. Najave velikih skupova ovih dana mogu se čuti i od studenata u blokadi. Po svemu sudeći, biće to politički vruće leto, sa ili bez izbornog epiloga. S treće strane, nejasno je šta radi parlamentarna opozicija. Organizuje sastanke na kojima se konstatuje dobra atmosfera (gledanje utakmice uz roštilj?), dok Demokratska stranka, koja je dala bezuslovnu podršku studentima, okićuje svoj kabinet u duhu prostudentske kampanje. Moja poruka svima njima iz opozicije jeste da se manu ćorava posla i da krenu u ozbiljan rad na unutrašnjoj konsolidaciji i stvaranju široke platforme za ujedinjenje. To da li će samostalno izaći na izbore ili ne, svakako je njihova strateška odluka, ali poruke koje dolaze od Aleksića (novog lidera opozicije?) i ostalih opozicionih delatnika o zajedničkoj listi sa studentima deluju nerealistično. Opozicija bi trebalo, u slučaju da izađe na ove izbore, da se okupi oko zajedničke vrednosne ose, te da se jasno profiliše oko nekih ključnih pitanja unutrašnje i spoljne politike. Dva ideološka bloka, jedan građanski, proevropski, drugi nacionalno-suverenistički, pragmatično posmatrano, bilo bi optimalno rešenje. To pre svega ukoliko se stranke između sebe dogovore i ujedine pre izbora. Ne zaboravimo kako je prošla politička desnica na prethodnim izborima sa Zavetnicima, dok se i proevropska opozicija u prošlosti delila i gubila političko jedinstvo. Najgore bi bilo da sadašnja opozicija izađe na izbore rascepkana i usitnjena, na ivici parlamentarnog cenzusa. S druge strane, iako ću lično svoj glas na budućim izborima dati studentskoj listi, ne smatram da celokupna opozicija treba ad hoc da nestane sa javne političke scene. Prvo, mi ne znamo kako će funkcionisati studentski pokret u budućnosti, te da li će se jedinstvo među njihovim izabranim predstavnicima očuvati u budućem političkom delovanju ili će se vremenom pojaviti, kako to u nas obično biva, različite ideološke frakcije. Drugo, ima puno kvalitetnih pojedinaca iz akademske i stručne javnosti u različitim strankama opozicije, koji deluju i na republičkom i na lokalnom nivou. Njihovo znanje i iskustvo je takođe resurs koga se ne treba olako odricati. Naposletku, samom studentskom pokretu će biti potrebna sva moguća pomoć na lokalu, kroz stvaranje mreže dokazanih aktivista i izbor pouzdanih kontrolora, a upravo u tom segmentu različiti pokreti i aktivističke inicijative mogu odigrati važnu ulogu.
Prostudentski aktivizam građana
Time dolazimo i do suštinskog pitanja ove kolumne od koga zavisi uspešnost organizacije studentskog pokreta na terenu. To su sami građani. Od njihove animacije direktno zavisi uspeh studentskog pokreta na izborima. Učešće građana u kontroli izbora, njihova aktivistička motivacija i spremnost da brane svoju izbornu volju na ulici, uključivanje u akcije studenata i zborova, ključ je uspešne borbe. I upravo na toj temi se vidi kolika je važna nestranačka inicijativa zborova građana širom Srbije.
Iako zborovi ne mogu da zamene političke organizacije, zapitajmo se za početak koliko je aktivnih članova stranaka na lokalu, evo konkretno u Pirotu, i gde su ti ljudi danas na terenu? Setimo se kako su mnoge parlamantarne stranke u svojim počecima bile aktivističke: “Ekološki ustanak” je nastao iz “ORSP-a”, “Zeleno-levi front” iz pokreta “Ne davimo Beograd” i drugih građanskih inicijativa. Nejasno je čemu animozitet danas nekih političara prema zborovima, osim ako nije u pitanju svest o političkoj konkurenciji i ugrožavanju ličnih pozicija.
Sećam se kada je Zbor građana Pirota zaživeo kao aktivistička grupa na glavnom gradskom trgu u Pirotu sredinom marta meseca prošle godine. Inicijalno oformljen od strane grupe prosvetnih radnika, ekoloških aktivista, radnika u kulturi i umetnika, te nekoliko opozicionih odbornika i običnih građana. U tzv. liberalnoj štampi salonskog tipa krenulo je opšte pljuvanje po zborovima u Srbiji, na mreži se pisale gluposti o ljotićevskim i komunističkim zborovima od strane raznih tabloidnih influensera i paparaco političara. Danas u Srbiji posle godinu dana od osnivanja, postoji preko pedeset zborova građana širom Srbije i većina je aktivna na terenu. Na lokalu se posle neuspešnih sastanaka sa predstavnicima opozicije prošle godine, od kojih su nas mnogi nipodaštavali nazivajući nas “maglom”, Zbor građana Pirota ustalio u svom samostalnom aktivističkom delovanju. Direktna logistička podrška i komunikacija sa studentskim pokretom, kao i širom akademskom i aktivističkom zajednicom šire Srbije, ostao je naš prioritet sve do današnjeg dana. Tek sada neki lideri opozicije stupaju u kontakt sa našim zborom i pokušavaju da ostvare saradnju. Sve je to lepo, ali, gospodo, gde ste bili i šta ste radili u proteklih godinu dana?
Za ovih godinu dana aktivizma Zbora građana Pirot organizovane su brojne akcije: protesti, zborovi, blokade, koncerti, humanitarni bazar, tribine... Naši aktivisti su u svom protestnom angažmanu bili prisutni u Nišu, Zaječaru, Knjaževcu (kao mobilni tim na izborima), Kragujevcu, Novom Pazaru, Dimitrovgradu (protest protiv rudnika), Beogradu, Novom Sadu... Uspostavljeni su brojni kontakti i ostvarena saradnja sa mnogim organizacijama i aktivistima širom Srbije. Sve naše aktivnosti smo finansirali iz sopstvenih izvora i sitnih donacija građana, uglavnom prodajom bedževa. Sve putne troškove i zakupe sala smo plaćali iz sopstvenih izvora. Dvadeset naših aktivista je prekršajno procesuirano zbog blokade glavne raskrsnice u gradu. Naš rad na mreži je u konstantnom usponu, naše oficijelne stranice su aktivne na Fejsbuku, Instagramu i mreži X.
Poenta ovog kratkog osvrta na aktivističku istoriju Zbora građana Pirota sadržana je u stavu da ukoliko je jedna manja grupa lokalnih entuzijasta mogla da pokrene ovaj oblik prostudentskog i antirežimskog delovanja na terenu, onda se i svi ostali građani mogu organizovati i angažovati po sličnom principu. Ovo je obaveza svih građana da se uključe u aktuelne političke procese. Naša vrata su svima otvorena. Svi koji žele da budu deo našeg aktivizma i da pruže bilo koji oblik pomoći našem zboru ili studentskom pokretu, mogu nas kontaktirati na društvenim mrežama ili putem zvaničnog mejla.
Na kraju, naša poruka je jasna: svi zajedno, studenti i građani, samo hrabro i beskompromisno u borbi za promene!
Studenti pobeđuju!
Коментари
Постави коментар